Sam umetnički pečat, kao jedan od suštinskih načina izražavanja u mejl-artu, predstavlja vrlo kompleksno umetničko delo čija složenost počiva na nekoliko karakterističnih planova posmatranja: otisak, sam čin otiskivanja odnosno akcija, mesto i kontekst. Umetnički pečati koje stvara i koristi Andrej Tišma najčešće u sebi sadrže sva ova četiri elementa i potrebno je posmatrati ceo opus ovog netvorker umetnika da bi im se odredila vrednost. Treba uzeti u obzir da to nije ni malo jednostavno jer raznovrstan i dugogodišnji rad ovog umetnika, kada se govori o pečatima, datira još sa njegovih studija na Akademiji u Pragu (prvi pečat je nastao 1973. godine). 

Otisak pečata je, u osnovi, nosilac ili potka umetničkog dela, ako se ono posmatra sa klasičnog likovnog aspekta. U tom smislu može da sadrži mnoge i značajne likovne elemente koji podležu uobičajenoj estetskoj analizi likovnog dela (setomo se grafike malog formata). Ali otisak umetničkog pečata nije samo nosilac likovnih vrednosti. Čak mu to i nije primarni karakter. Mnogi od pečata Andreja Tišme nose u sebi kratke i jezgrovite poruke angažovanog tipa, bez obzira da li se radi o angažovanosti u umetnosti ili socijalnoj i političkoj angažovanosti. Nije tako redak ni slučaj da se umetnik obrati i komičnom rešenju pri kreiranju svojih pečata koji, u svojoj suštini, opet nose socijalni, društveni ili angažman u samom shvatanju umetnosti. 

Očigledno smatrajući da klasičan umetnički angažman nosi u sebi podršku određenog sistema vladavine i da, kao takav, gubi na vrednosti unapređivanja svesti i postaje "najamnik politike", Andrej Tišma teži da provokacijom i uveđenjem pojedinca kroz akciju u umetničko delo, izvede istog iz latentnog stanja nemoći. Nešto vrlo slično nalazimo, primereno vremenu, nalazimo kod istorijskih avangardi početkom dvadesetog veka. Krajnji cilj ne bi mogao biti ništa drugo do "zamena kolektivne nosrmiranosti stvaronom emancipacijom" (K. Tomas). 

Primarnost u ovom vidu umetničkog izražavanja jeste akcija otiskivanja umetničkog pečata. Bez te akcije umetnički pečat, bar onaj kako ga primenjuje Andrej Tišma, ne bi imao onu potrebnu snagu koja ga upućuje na stvarnu emancipaciju čoveka kao jednu od najbitnijih karakteristika umetničkog dela. Mesto i kontekst govore o značaju implementiranja umetničkog pečata, kroz akciju otiskivanja, u svakodnevni život čoveka. Andrej Tišma nikada nije bežao niti se zaklanjao u autonomiju umetnosti. Uvek se kretao ka suštini problema pokušavajući da utiče na stanje svesti o onim tokovima društvenog razvoja koji nas sve zajedno, kako na lokalnom tako i na planetarnom nivou, vode apokalipsi. 

Bez obzira da li Andreja Tišmu posmatramo kao grafičara, konceptualnog umetnika, performera ili angažovanog umetnika, njegova umetnost uvek insistira na buđenju duhovnosti, a ne na njenoj ekskluzivnosti. Ne prihvatajući retrogradne pojave u savremenim umetničkim tokovima, već dosledno sledeći put avangarde (uz rizik da ne bude u potpunosti shvaćen i prihvaćen) Andrej Tišma, svojim umetničkim postojanjem, opominje na proces razvoja tehnologije koja čoveka gura sve više na marginu života. Očovečavajući tehnologiju svojom umetnošću kroz network (mrežu) ovaj umetnik utiče i na očovečavanje civilizacije. Upravo zbog toga je umetnički pečat, kako ga koristi Tišma, jedna značajna i velika umetnost, naročito kada se ima u vidu da je osobina svih velikih umetnosti upravo osećaj umetnika, koji su je stvorili, za svoje doba. 

.Copyright: Luka Salapura